29. 8. 2014.

FLOSS летак

Слободан софтвер


Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене.

Слободни софтвер је ствар слободе корисника да покрећу, умножавају, расподељују, проучавају, мењају и побољшавају софтвер. Прецизније, он се односи на четири врсте слобода, које се пружају његовим корисницима:

  1. Слободу покретања програма, за било коју сврху.
  2. Слободу проучавања начина рада програма и прилагођавања програма вашим потребама. - Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа изворном коду.
  3. Слободу расподељивања примерака програма, како бисте могли да помогнете ближњем.
  4. Слободу побољшавања програма и објављивања ваших измена у јавности, како би цела заједница имала користи. - Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа изворном коду.

Програм је слободан софтвер уколико се корисницима пружају све ове слободе. На тај начин, дозвољено вам је да расподељујете примерке, са или без измена, бесплатно или уз наплату расподељивања, свакоме, и било где. Имати слободу да се то чини значи (између осталог) да за то не морате да тражите дозволу нити да за њу плаћате.

Дозвољено вам је да мењате такве програме и да ваше измене користите приватно, у вашем послу или игри, чак и без њиховог помињања другима. Уколико ипак објавите ваше измене, од вас се не захтева да икога посебно или на било какав одређен начин о томе обавестите.

Наведене слободе представљају права, не обавезе, али поштовање ових слобода у друштву у перспективи може бити обавезујуће за појединца. Суштина је да слободан софтвер не мора значити некомерцијану употребу. Број компанија које део свог пословања или комплетно пословање базирају на слободном софтверу расте. Слободан софтвер правно омогућава пружање техничке подршке, али онемогућава стварање монопола на исту.

Дефиницију Слободног софтвера можете прочитати на
http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.sr.html
http://fsfe.org/about/basics/freesoftware.sr.html

GNU/Linux


1983. Ричард Столман (Richard Stallman) најављује GNU пројекат (GNU's not Unix - GNU није UNIX) http://www.gnu.org. Својим манифестом позива истомишљенике да му помогну у пројекту и објашњава принципе слободе софтвера. Рад на развоју GNU оперативног система, Ричард Столман почиње у јануару 1984. а оснива и Free Software Foundation (FSF) http://www.fsf.org у октобру 1985. године. Он је творац дефиниције Слободног софтвера и ствара Copyleft концепт који је дизајниран тако да обезбеди софтверску слободу за све. Он воли да каже да Слободан софтвер треба схватити као слободу говора а не као бесплатно пиво („think of free as in free speech, not as in free beer“). У суштини ове његове реченице је појашњење енглеске речи „free“ која може да значи и слобода и бесплатно и значи да је права слобода само ако даје могућност свакоме да мења, прилагођава својим потребама и ствара нову употребну вредност коју дели другима а не само као могућност бесплатног некритичког конзумирања. GNU је компатабилан са Unix-ом али то је сасвим другачији систем који се не ослања на Unix, јер није слободан.

Први GNU је имао проблем недостатка правог слободног kernel-а који је морао брзо да реши. Решење је дошло из Финске. На Универзитету у Хелсинкију, тадашњи студент Линус Торвалдс (Linus Torvalds) из хобија је развио kernel http://kernel.org који је био сличан UNIX-овом. Свој рад је објавио у априлу 1991. са намером да провери употребну вредност свог рада. Овај нови kernel је назвао по искривљеном изговору свога имена, Linux. Првих пар верзија Linux kernel-а, Линус је објавио под лиценцом коју је сам дефинисао а која је забрањивала измене и било какву комерцијалну употребу. У фебруару 1992. године верзију 0.12 Linux kernel-а лиценцира са GNU General Public License. Ово ће дати могућност да дође до интеграције Linux kernel-а у GNU пројекат где ће заменити још незавршени GNU Hurd kernel. Овако формиран оперативни систем данас називамо пуним именом GNU/Linux оперативним системом.

Спајање GNU пројекта и Linux kernel-а заокружило је причу стварања једног новог слободног оперативног система и заједница је могла да крене у дистрибуцију GNU/Linux-а. Међу првим таквим пројектима је био SLS (Softlanding Linux System). Прва верзија SLS-а је објављена крајем 1992. године. Јан Мурдок (Ian Murdock) који је напустио развој SLS-а основао je Debian пројект http://www.debian.org. Debian је постао најпопуларнија GNU/Linux дистрибуција из које је извучен највећи број деривата у свету GNU/Linux-а. Из SLS-а настаје Slackware Linux дистрибуција http://www.slackware.com. Прва верзија Slackware Linux дистрибуције објављена је 17. јула 1993. Компанија Red Hat http://www.redhat.com је увидела могућност да направи своју дистрибуцију и да дистрибуирање, одржавање и подршку за ту дистрибуцију наплаћује. Red Hat покреће и слободни Fedora пројекат http://www.fedoraproject.org. Уз већ набројане дистрибуције данас су веома популарни Ubuntu http://www.ubuntu.com и Linux Mint http://www.linuxmint.com. Листу скоро свих дистрибуција и информације о њима можете наћи на http://distrowatch.com.

Више о историји, садашњости и будућности Слободног софтвера, о Слободном софтверу у Србији и региону можете сазнати и научити читајући ЛиБРЕ! часопис о Слободном софтверу http://libre.lugons.org.

Зашто Слободан софтвер? Зашто GNU/Linux?


Разлози су вишеструки.

Слобода, заједница, избор, безбедност, цена, легалност, лиценца. Слободни сте да радите шта хоћете и како хоћете. Имате велики избор дистрибуција, окружења радне површи, програма. Дистрибуције долазе са преинсталирам основним програмима, драјверима. Нема страха од вируса, екрана смрти, случајно обрисан системских фајлова... Лака инсталација програма кроз софтвер менаџер. Једноставнo освежавање, надоградња система и програма. Могућност коришћења система без инсталације на хард диск путем live cd/dvd-a. Оперативни систем за понети: Могућност инсталације и коришћења оперативног система са usb меморије. …

Све мане које су везане за коришћење GNU/Linux-а проузроковане су Власничким софтвером који је стандард у неким областима рачунара и није га могуће заменити, заобићи. Значи, када причамо о нерешивим проблемима на GNU/Linux-а они су (ин)директна последица философије Власничког софтвера, јер управо због такве философије GNU/Linux-а заједница није у могућности да утиче на решавање проблема.

На срећу тих проблема све је мање. Играње популарних наслова игрица није више рак рана GNU/Linux-а. Остаје да дође боља подршка за хардвер од стране произвођача у виду драјвера, пропратних програма и услуга и да дође популарни Власнички софтвер: Photoshop, 3DMax, MS Office... ;)

Зашто је Линукс бољи http://www.whylinuxisbetter.net/index_ser.php
Набавите ГНУ/Линукс http://getgnulinux.org/hr/

Ловћенац LUG


2LUG - Ловћенац LUG - Ловћенац Linux User Group. Група корисника GNU/Linux оперативних система у Ловћенцу је покренут као пројекат 2010. године у циљу популаризације Слободног софтвера у локалу да би 2013. године прерастао у заједницу. Више информација о активностима и новостима везаним за заједницу можете пратити на званичном сајту lovcenaclug.blogspot.com

Посетите наш сајт
http://lovcenaclug.blogspot.com

Придружите нам се на друштвеним мрежама
http://facebook.com/groups/lovcenaclug
http://plus.google.com/+lovcenaclug
http://twitter.com/lovcenaclug

Корисни линкови



Преузмите летак.

1 коментар:

  1. Анониман31.8.14. 09:07

    „и да дође популарни Власнички софтвер: Photoshop, 3DMax, MS Office... ;)“

    Ово је у супротности са ГНУ философијом. Неслободан софтвер је непожељан и потребно је за сваку област рачунарства да постоје слободни програми способни за потребну обраду података. Области којима су намењени набројани неслободни програми су већ освојене слободним програмима. По философији слободног софтвера је потребно да се даље побошавају слободни програми како не би било икакве потребе за набројаним власничким програмима.

    ОдговориИзбриши

Препоручујемо: Брзе, лагане, прелепе и слободне оперативне системе. Бесплатни су за преузимање, дељење и употребу, како код куће, тако и на послу. Имају веома ниске хардверске захтеве и одличан су избор за слабије, старије рачунаре али и за рачунаре нове генерације.

Lubuntu LXLE GALPonMiniNo

sudo apt-get install freedom